Novi hoteli na Balkanu više nisu pojedinačne investicije. Veliki međunarodni hotelski sistemi ubrzano šire prisustvo u regionu, novi brendovi ulaze na tržišta na kojima ih do sada nije bilo, a hoteli sa četiri i pet zvezdica otvaraju se ili grade od Beograda i Novog Sada, preko hrvatske i crnogorske obale, do Albanije i Slovenije.

Hilton. Marriott. Hyatt. Accor. IHG. Minor Hotels.

Kapital očigledno veruje u budućnost balkanskog turizma.

Ali dok gledamo rendere novih hotela, brojimo sobe, bazene, restorane i milione evra investicija, mnogo manje se govori o jednom praktičnom problemu:

Ko će raditi u svim tim hotelima?

Jer, hotel možete da sagradite za dve ili tri godine. Hotelijera ne možete.

Novi hoteli na Balkanu menjaju hotelsku mapu regiona

Razmere promena najbolje se vide kada prestanemo da posmatramo svaki projekat pojedinačno.

U Beogradu se gradi novi InterContinental Belgrade, sa 203 sobe i planiranim otvaranjem do kraja 2026. godine. Delta Holding navodi da investicija samo u hotel premašuje 100 miliona evra i da će hotel otvoriti više od 200 novih radnih mesta. Kompanija istovremeno navodi da već intenzivno radi na formiranju tima.

Jedan hotel — više od 200 ljudi.

A InterContinental nije jedini. IHG je objavio da u delu Balkana koji obuhvata Bugarsku, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Srbiju i Sloveniju ima 12 otvorenih hotela i još 10 u razvoju. U Crnoj Gori dodatno širi prisustvo kroz Crowne Plaza, uključujući projekte u Budvi i Kolašinu.

Hyatt je najavio pet novih Hyatt Regency hotela i rizorta na Balkanu do 2027. godine, među kojima su Zadar, Tirana, Palase u Albaniji, Novi Sad i Brašov.

Accor je za 2026. izdvojio Pullman Kolašin Breza, Mövenpick Hotel & Residences Teuta Kotor Bay i Mövenpick Hotel & Residences Kvarner Bay u Hrvatskoj. Kvarner Bay ima 199 hotelskih soba, 304 rezidencije, pet ugostiteljskih objekata i 2.600 kvadratnih metara prostora za događaje.

Minor Hotels je u februaru 2026. ušao u Hrvatsku i Sloveniju. Adriatic Istria Resort u Savudriji ima 186 soba i planirano je da početkom 2027. postane Anantara Adriatic Istria Resort, dok Hotel Palace Portorož sa 183 sobe treba da pređe pod Minor Reserve Collection.

Kada se sve to stavi na jedno mesto, jasno je da ne govorimo o nekoliko izolovanih investicija. Na Balkanu traje ozbiljan novi ciklus razvoja međunarodnog hotelijerstva.

Deo potvrđenih projekata i širenja međunarodnih brendova:

Ovo nije konačan spisak svih hotelskih investicija u regionu. Dovoljan je da pokaže razmere onoga što dolazi.

A svaki novi hotel otvara isto pitanje — gde pronaći kadrove?

Hoteli se grade. Kadrova već nema dovoljno.

Kada se objavi nova hotelska investicija, prvo saznamo koliko košta, koliko će imati soba, restorana, bazena, koliki će biti spa i kada će hotel biti otvoren.

Ali hotel od 200 soba nije samo 200 ključeva. Potrebni su mu generalni direktor, direktori sektora, F&B menadžeri, šefovi kuhinja, revenue i sales stručnjaci, front office i housekeeping menadžeri, HR, finansije, nabavka, recepcioneri, kuvari, konobari, barmeni, sobarice, tehničko osoblje i desetine drugih ljudi.

I svi ti hoteli će ih tražiti približno u isto vreme. Tu dolazimo do problema koji nijedna investicija ne može brzo da reši: regionalno tržište već ima ozbiljan manjak iskusnih ugostiteljskih kadrova.

Novi hotel ne dobija i novo tržište rada

Kada se otvori hotel kojem treba 150 ili 200 zaposlenih, zajedno sa njim se ne pojavi 150 ili 200 novih ugostitelja.

Deo ljudi doći će direktno iz škola i sa fakulteta (mada su nam i škole sve praznije). Deo će biti ljudi bez iskustva koje će kompanije morati same da obuče. Deo će doći iz drugih gradova, a sve veći deo iz drugih država.

Ali što se više penjemo kroz organizacionu strukturu hotela, izbor postaje sve uži. Iskusni F&B menadžeri, šefovi kuhinja, revenue manageri, direktori prodaje, front office menadžeri i drugi rukovodioci već rade u drugim hotelima i restoranima.

A kada dođemo do generalnog direktora ozbiljnog hotela, govorimo o čoveku iza kojeg često stoje decenije iskustva. Takav kadar ne možete napraviti do sledećeg otvaranja.

Problem sa nedostatkom kadrova postoji već godinama, a otvaranje velikog broja novih hotela samo će dodatno povećati potražnju za ljudima kojih već sada nema dovoljno.

O tome koliko su se promenili odnos ponude i potražnje, zarade i očekivanja zaposlenih već smo detaljnije pisali u analizi „Koliko stvarno vrede ugostitelji u 2026? 5 istina o platama i deficitu kadrova“.

Novi hoteli na Balkanu pojačavaju borbu za kadrove

Novi hotelski talas zato neće doneti samo nova radna mesta. Doneće ozbiljnu borbu poslodavaca za kvalitetne ljude koji već imaju posao.

A posledice te borbe možda će najviše osetiti nezavisni hoteli, manji hotelski sistemi i restorani.

Veliki međunarodni sistemi mogu da ponude ono što mnogi manji poslodavci teško mogu: poznato ime u CV-ju, standardizovane treninge, jasnije mogućnosti napredovanja i priliku da zaposleni jednog dana nastavi karijeru u drugom hotelu istog sistema ili drugoj državi.

To, naravno, ne znači da je svaki međunarodni hotel bolji poslodavac. Ali za mladog recepcionera, kuvara ili konobara mogućnost da nauči ozbiljan sistem i vidi gde može da bude za tri ili pet godina može biti veoma jak razlog za promenu posla.

Zašto bi moj najbolji radnik ostao kod mene?

„Mi smo kao porodica“ neće biti dovoljno. Ni pet godina provedenih kod istog poslodavca samo po sebi više nije razlog za šestu. Ako dobar radnik kod vas ne vidi šta je njegov sledeći korak, vrlo je moguće da će mu ga pokazati neko drugi.

Pet zvezdica na fasadi ne znači uslugu sa pet zvezdica

Balkan očigledno ume da privuče kapital. Ume da sagradi ozbiljne hotele i dovede velike međunarodne brendove.

Ali gost neće oceniti investiciju od 100 miliona evra. Oceniće kako je dočekan, koliko je čekao na recepciji, kakvu je uslugu dobio u restoranu, kakva ga je soba sačekala i kako je osoblje reagovalo kada je nastao problem.

Hotel sa pet zvezdica možete da sagradite. Uslugu sa pet zvezdica mora neko da pruži.

I tu bi mogao da bude najveći izazov ovog investicionog talasa. Jer nije dovoljno pronaći potreban broj zaposlenih. Potrebni su ljudi koji znaju posao.

Međunarodni lanci neće samo uzimati kadrove. Oni će ih i stvarati.

Dolazak velikih sistema ne treba posmatrati samo kao pretnju postojećim poslodavcima. Ti sistemi će uzeti deo najboljih ljudi sa tržišta. Ali će istovremeno mnoge nove i napraviti.

Veliki hotelski sistemi donose standarde, procedure, treninge, evaluacije, budžete, KPI-jeve i jasnije definisane odgovornosti. Mladi recepcioner može da uđe u sistem, postane supervisor, zatim front office manager i vremenom direktor. Kuvar može da prođe kroz više pozicija, kuhinja i hotela. Konobar može da nauči ozbiljan hotelski servis. Menadžer može da nauči da vodi budžet, tim i rezultat, a ne samo da svakodnevno rešava probleme koji iskrsnu u smeni.

Razvoj i mogućnost napredovanja posebno su važni mlađim zaposlenima, o čemu smo već pisali u tekstu „Generacija Z u ugostiteljstvu: 5 načina da ih privučete i zadržite“.

I neće svi ljudi koje veliki sistemi obuče zauvek ostati u tim sistemima. Neko će preći u drugi hotel. Neko u restoran. Neko će jednog dana voditi domaći hotelski sistem. Neko će otvoriti sopstveni posao.

Zato ovaj investicioni talas može da uradi nešto što Balkanu ozbiljno treba: da napravi novu generaciju ugostiteljskih profesionalaca.

Kadrovi se ne pripremaju šest meseci pred otvaranje

Ako znate da hotel otvarate 2028. godine, ne možete početkom 2028. prvi put početi ozbiljno da razmišljate o ljudima. Tada je već kasno.

Razvoj kadrova mora da počne ranije — kroz ozbiljnu saradnju sa ugostiteljskim školama i fakultetima, plaćene prakse, stipendije, mentorstvo, trainee programe i sistemsko interno obrazovanje.

Posebno je važno vratiti ideju da ugostiteljstvo može biti karijera, a ne posao koji se radi dok se ne pronađe nešto „ozbiljnije“.

Ne možemo godinama mladim ljudima slati poruku da su kuvar, konobar ili recepcioner zanimanja bez perspektive, a onda se čuditi kada sagradimo hotel od 100 miliona evra i nemamo dovoljno ljudi koji žele u njemu da rade.

Strani radnici rešavaju broj. Ne rešavaju standard.

Region već u velikoj meri zavisi od međunarodnog tržišta rada.

Hrvatska je do kraja juna 2026. izdala 94.113 dozvola za boravak i rad stranim državljanima, od čega je 39.054 bilo u turizmu i ugostiteljstvu. O tome smo detaljnije pisali u analizi „Sezona u Hrvatskoj 2026: Zašto plata više nije dovoljna?“.

Strani radnici će nesumnjivo biti deo odgovora na rast broja hotela. Ali postoji velika razlika između dovoljnog broja zaposlenih i funkcionalnog hotelskog tima.

Novi zaposleni mora da nauči standard brenda, procedure, proizvod, jezik kada je potreban, način komunikacije sa gostom i kulturu usluge. A neko mora i da ga obuči. Za to su ponovo potrebni iskusni ljudi.

Možete uvesti radnu snagu. Ne možete uvesti gotov tim.

Tim morate da napravite.

Borba za kadrove više neće biti lokalna

Poslodavci više neće voditi borbu za kadrove samo sa hotelima iz svog grada.

Hotel na Zlatiboru može biti direktna konkurencija hotelu u Kolašinu u borbi za istog dobrog kuvara, konobara ili menadžera. Beogradski hotel može tražiti istog menadžera kao hotel u Zagrebu. Resort u Istri može nuditi posao istom kandidatu kao resort u Crnoj Gori.

A u borbi za dobre kadrove, konkurencija više nisu samo hoteli sa Balkana, već i hoteli u Austriji, Nemačkoj ili na Bliskom istoku.

To već potpuno menja poziciju zaposlenog. Dobar ugostitelj više ne mora da bira između tri poslodavca u svom gradu. Može da bira grad. Državu. Brend. Uslove. I karijeru koju mu taj poslodavac nudi.

Najveća investicija možda neće biti zgrada

Kada govorimo o novim hotelima, lako se fasciniramo velikim brojkama. Stotine soba. Stotine miliona evra. Pet zvezdica. Hiljade kvadrata spa centara. Restorani, rooftop barovi i brendirane rezidencije.

Ali najvažnija investicija ovog hotelskog talasa možda neće biti beton, kamen ili enterijer.

Biće ljudi koji građevinu pretvore u hotel.

Zato pravo pitanje nije samo koliko će Hilton, Marriott, Hyatt, Accor, IHG, Minor i drugi otvoriti novih objekata. Pitanje je da li Balkan ima dovoljno ljudi koji mogu da ih vode i u njima pruže uslugu zbog koje će se gost vratiti.

Ako ih nema, novi hoteli će se boriti za isti ograničeni broj iskusnih ljudi. Ako ovaj investicioni talas, međutim, natera međunarodne sisteme, domaće poslodavce, škole i fakultete da ozbiljnije počnu da stvaraju nove kadrove, Balkan može dobiti mnogo više od nekoliko hiljada novih hotelskih soba.

Može dobiti novu generaciju ugostitelja.

 

Česta pitanja

Da li se na Balkanu zaista otvara veliki broj novih međunarodnih hotela?

Da. IHG navodi 12 otvorenih i još 10 hotela u razvoju na pet balkanskih tržišta koje prati u toj objavi, Hyatt je najavio pet novih Hyatt Regency objekata do 2027, a Accor i Minor Hotels takođe šire regionalno prisustvo.

Koji će ugostiteljski kadrovi biti najtraženiji?

Veliki broj novih objekata značiće potražnju za ljudima na gotovo svim operativnim pozicijama, ali najveći problem mogao bi da bude pronalaženje iskusnih rukovodilaca i specijalizovanih kadrova: generalnih direktora, F&B menadžera, šefova kuhinja, revenue i sales stručnjaka, front office i housekeeping menadžera.

Mogu li strani radnici rešiti nedostatak kadrova?

Strani radnici mogu značajno da povećaju broj dostupnih zaposlenih, ali time nije rešeno pitanje obuke, iskustva i standarda usluge. Hotelu nije potreban samo dovoljan broj ljudi — potreban mu je tim.

Da li će novi hoteli uticati na plate u ugostiteljstvu?

Veća potražnja za ograničenim brojem iskusnih ljudi može povećati pritisak na zarade i uslove rada. Ali borba za kadrove neće se voditi samo platom. Napredovanje, obuka, raspored, odnos menadžmenta prema zaposlenima i mogućnost međunarodne karijere biće sve važniji.

HoReCa Poslovi Balkan

Ako će naredne godine doneti još veću borbu za dobre ugostitelje, poslodavci će morati ranije da počnu da grade svoje timove.

Na HoReCa Poslovi Balkan povezujemo ugostiteljske poslodavce sa ljudima koji traže posao i žele da grade karijeru u industriji.

OBJAVITE OGLAS